Издаваштво

 

Издавачка делатност аранђеловачке Библиотеке постоји скоро двадесет година и до сада је објављено више од четрдесет наслова. Подсећамо само на неке:

1. „Догађаји и судбине“, Живомир Р. Несторовић (1987) (заједничко издање са Општинским СИЗ-ом културе)

2. „Без зида испред човека“, збирка песама, Милутин Србљак (1989)
3. „Ја сам твоја мајка животиња“, Јелена Стојановић Ђорђевић (1989)
4. „Гимназија у Аранђеловцу“, уредио Радован Б. Јовановић (1991)
5. „Пелинова земља“, Ђуро Милекић (1994) (заједничко издање са Књижевном заједницом Југославије)
6. „Вучје племе“, Ђуро Милекић (1994) (заједничко издање са Књижевном заједницом Југославије)
7. „Златни стог сјаја“, Ђуро Милекић – завичајне приче (1994) (заједничко издање са Књижевном заједницом Југославије)
8. „Нечиста крв“, Борислав Станковић (1996)
9. „Приповетке“, Лаза К. Лазаревић (1996)
10. „Пустоловине Тома Сојера“, Марк Твен (1996)
11. „Робинсон Крусо“, Данијел Дефо (1996)
12. „Хајди“, Јохана Шпири (1996)
13. „Преобраћање“, Владете Коларевића (1997) (заједничко издање са издавачком кућом “Апостроф” из Београда)
14. „Горски вијенац“, Петар Петровић Његош (1997) – овом књигом Народна библиотека „Свети Сава“ обележила је велику годишњицу српске културе – 150 година од првог издања Горског вијенца.
15. „Пепељуга и остале бајке“, Браћа Грим (1997)
16. „Проклета авлија“, Иво Андрић (1997)
17. „Бела грива“, Рене Гијо (1997)
18. „Чардак ни на небу ни на земљи“ – народно стваралаштво (1998)
19. „Бајке“, Ханс К. Андерсен и Александар С. Пушкин (1998)
20. „Збогом мојих петнаест година“, Клод Кампањ (1999)
21. „Приповетке“, Иво Андрић (2000)
22. „Евгеније Оњегин“, Александар С. Пушкин (2000)
23. „Орлови рано лете“, Бранко Ћопић (2000)
24. „Злочинци одлазећег века“, Бора Његован (2000)
25. „Сретењска свитања: Орашац 1804-2004“, Радомир Милошевић
и Радиша Стојановић (2004)
26. „Косово и једна љубавна прича“, Саша Симоновић (2007)
27. „Птица над Босфором“, Саша Симоновић (2008)
28. „Снајпериста и друге приче“, Горан Малбаша (2008)
29. „Камерна музика“-свеска I, Алојз Хочевар (2008)
30. „Лаку ноћ Нина“, Саша Симоновић (2009)
31. „Девети круг“, Саша Симоновић (2009)
32. „Позна берба“, Данило Гушић (2010)
33. „Писмо самом себи“, Ненад Р. Поповић (2011)
34. „Ујед за усну“ Омер Петојевић (2013)
35. „Кнегиња Зорка – несуђена српска краљица“ , Соња Павловић (2013)
36. „Тамни вирови Дунава“, Ненад Р. Поповић (2013)
37. „Лишће времена“, Душан Чоловић (2014)
38. „Оплемењивање животне средине општине Аранђеловац деловањем природе, стваралаштвом уметника и радом креативних појединаца, Првослав М. Јовановић (2014)

 

Едиције „Завичај“ и „Извор“

У оквиру ове Едиције која је настала 1992. године изашло је шест књига.

1. „Снови и љубави Аранђеловца“, Ранисав Лазаревић (1992)
2. „Аранђеловац отворена срца“, Ранисав Лазаревић (1995)
3. „Жубор живота Аранђеловца“, Ранисав Лазаревић (1996)
4. „Варош Аранђеловац и његови житељи“, Ђорђе Миливојевић (2007)
5. „Ђунис – колевка Аранђеловца“, Грујица О. Лазаревић (2007)
6. „Градска култура Аранђеловца у 19. веку“, Јасмина Р. Милошевић (2008)

Како и сами наслови говоре, аутори ових дела на различите начине забележили су своја сазнања или сећања, као и сећања својих суграђана о значајним и занимљивим људима и развоју Арнађеловца у прошлим временима.
Током лета 2008. године, Библиотека је оформила нову збирку под називом „Извор“ у којој ће се такође наћи књиге које са различитих аспеката осветљавају историју овог места.
Име нове едиције није одабрано случајно. На овом подручју, Извор асоцира на више ентитета. Најпре на изворе минералне воде у парку Буковичке бање по којима је наш град препознатљив и хотел „Извор“ по којем је Аранђеловац надалеко чувен. На изворима долазимо до нових информација и сазнања, а ако узмемо у обзир и симболичко значење извора као вечног живота, поновног рођења и плодоносне воде, у том смислу треба схватити чиме ће нова едиција бити обележена.
С обзиром на то да је првом књигом новоформиране едиције „Земаљски дани – пола века са људима за новине“ Здравка Јањевића (2008) аутор обележио педесет година рада у новинарству у којем је извор веома битан сегмет рада, назив новог кола се наметнуо сам по себи. Књиге које буду излазиле у оквиру едиције Извор, требало би да настану на основу неког веродостојног извора, посебно када је историјска грађа нашег краја у питању, али и када говоримо о новим литерарним, друштвено-историјским, научним и другим идејама и тематици.
Радује да је у последње време све више наших суграђана, како млађе тако и старије генерације, који желе да путем писане речи овековече значајне историјске и савремене догађаје, али и оних који се упуштају у воде белетристике. На тај начин промовишемо и културно издижемо завичајне вредности Аранђеловца, Аранђеловчана и околине.