О нама

 

КРАТАК ИСТОРИЈАТ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ
„СВЕТИ САВА“ У АРАНЂЕЛОВЦУ

 

Библиотека код робне куће

Библиотека код робне куће

Развој културе у Србији, а посебно почеци и даљи развој издаваштва и библиотекарства уско је био везан за историјска збивања на овом подручју. Вишевековно ропство под Турцима условило је кашњење развоја укупне културе у односу на остале европске земље.
Тек почетком 19. века почиње нагли развој културе и изградња одговарајућих културних установа. Средином 1832. год. Прорадила је прва штампарија у Србији. Развој ове делатности условио је развој библиотекарства.
У то време књизи је придаван велики значај. Њена улога у просвећивању народа је била огромна. Тако се јавила потреба за отварањем јавних установа где би људи лакше могли да дођу до писане речи и стичу нова знања. Те прве библиотеке назване су читалишта. Прво и најзначајније отворено је у јануару 1846. године. Било је то Читалиште београдско.
У нашем граду, 1869. године, отвара се читалиште. Само десет година пошто је ушорени део села Врбице проглашен за варош и добио име Аранђеловац.
Заслуге за отварање прве читаонице код нас припадају Панти Луњевици, оцу Драге Машин који је тада био срески начелник у Аранђеловцу.
Одмах, по оснивању, у Читаоницу се учланило 55 чланова који су дали прилог 40 дуката. Одређена је и кућа за Читаоницу, договорено који ће листови бити узимани и одређена лица која ће се о њој старати. У том првом моменту Читаоница се претплатила на 10 листова.
Да је Читаоница наставила са радом видимо из једног извештаја о раду Читаонице датом Министарству просвете 1874. год. где се каже да је Читаоница имала 72 члана, 40 разних књига на српском језику и да је примала 11 листова. Имала је своје приходе и расходе.
Даљи рад Читаонице прекривен је велом мрака, нема писаних докумената, а највероватније је да је и ова установа доживљавала судбину своје земље, имала своје успоне и падове, можда и престајала са радом.
Зна се да је од оснивања Гимназије 1920. године Библиотека радила у саставу ове образовне институције и да је за време II светског рата знатан број књига сачуван у хотелу „Старо здање“. Вероватно су, после рата те књиге припојене Омладинској књижници, која је касније прерасла у Народну библиотеку.
Библиотека је први пут регистрована 1958. године.
У послератном периоду све до 1961. године зна се да је наша Библиотека постојала, да се често селила из једне у другу зграду. Тако је познато да је била у кући Љубе Месаровића, затим у кући доктора Аџемовића, потом у згради поред садашње робне куће да би се 1961. године уселила у зграду у Јадранској улици и ту остала пуних 20 година. У том простору од 54 m2 било је смештено око 20000 књига. Очигледно је било да је овај простор постао тесан и за књиге и за раднике и за посетиоце.
На иницијативу тадашње директорке Наде Радашиновић и разумевањем тадашњег општинског руководства заведен је месни самодопринос из чијих средстава је купљен простор у згради у улици Рада Кончара 1 и 12. фебруара 1982. библиотека се усељава у те просторије. По усељењу, Библиотека је овај простор, у коме је раније била банка, реновирала и прилагодила својим потребама. Сада располаже простором од 400 m2. Има позајмно одељење где су смештене књиге и читаоницу са 30 седишта.
До усељења у ову зграду 1982. библиотека је имала 20 000 књига. Данас библиотека има око 70 000 књига, преко 2000 часописа и дневне штампе коју је коричила и сачувала са малим прекидима, од 1945. год.
Библиотечки фонд се из дана у дан увећава било поклоном било куповином. Број купљених књига задњих година опада јер су цене књига у сталном порасту, а средства издвојена за ову намену најчешће недовољна. Већи број књига библиотека добија на поклон што од Министарства за културу, што од својих суграђана, а мањи број донаторством.
Број чланова Библиотеке достигао је цифру од 6400 (од тога око 1500 активних), а дневно библиотеку посети од 60-100, некад и више корисника. Број издатих књига креће се око 25 000 у току године.

Читаоница је прича за себе. Као и пре 130 година и данас постоје људи који овде радо долазе да нешто прочитају, поразговарају, размене мишљења. Било би их сигурно много више кад би неки предуслови били испуњени. То су, пре свега, већи избор дневне штампе и часописа (сада узимамо само три дневна листа и два недељна магазина), а за студенте када бисмо фондове попунили стручном литературом.
Библиотека остварује успешну сарадњу са Предшколском установом „Дуга“, са свим основним и средњим школама у граду и селу, са школским библиотекама као и библиотекама из других градова.
Већ је постала традиционална акција Библиотеке и Вртића која подразумева посету Библиотеци старијег, предшколског узраста, током које се деца на занимљив начин уводе у свет књиге и Библиотеке. Своја запажања са ових сусрета деца касније забележе илустрацијама које излажемо на паноу у просторијама Библиотеке.
Рад на упознавању деце са Библиотеком и књигом наставља се и даље по њиховом поласку у школу.
Годинама бесплатно уписујемо прваке у Библиотеку. То радимо организовано са школама, а велики допринос овој акцији дају учитељи који са својим одељењима посете Библиотеку.
Даља сарадња одвија се преко такмичења које Библиотека организује за ученике основних и средњих школа: у рецитовању и изражајном читању, затим преко конкурса за литерарне и ликовне саставе на различите теме и слично.
Бројне активности Библиотека обавља самостално или у сарадњи са сличним институцијама. За овакве пројекте обострано смо заинтересовани само кад би наше финансијске могућности биле веће.

Радници библиотеке „Свети Сава“ иду укорак са временом, па у свој рад уносе и примењују све новине и највиша технолошка достигнућа у овој области.
Још давне 1995. године, наша Библиотека била је једна од првих које су компјутеризоване и примениле библиотечки програм „ИСИС“. Интернет-информационо одељење формирано је 2010. године, а ове, 2012. године, увели смо нови савремени библиотечки програм „БИСИС“.

За своје најсветлије тренутке у раду Библиотека је добијала и одговарајућа признања. Тако је 1986. добила највишу награду у овој области, награду „Милорад Панић-Суреп“. За значајан допринос у раду и развоју библиотекарства добила је Плакету Народне библиoтеке Србије.
Радници Библиотеке присуствују свим скуповима библиотечких радника организованих од стране наших виших струковних организација и знања тако стечена примењују у овој Библиотеци.
Велики допринос даљем развоју и унапређењу укупног библиотекарства дају одређене службе у Народној библиотеци Србије са којима наша Библиотека има врло успешну сарадњу, а посебно са Службом за унапређење библиотечке делатности, као и одељењем за компјутеризацију.
Планови за нашу ближу будућност кретаће се у правцу укључивања у мрежу библиотека Србије.
Повећање књижног фонда је стална потреба, али не треба изгубити из вида да су библиотечки простор и опрема већ одавно озбиљно тесни, па свако повећање књижног фонда захтева и повећање простора.
У овим условима, потребно је одвојити Дечје одељење, али то је за сада немогуће.
Формиран је Завичајни фонд 2000. године за који такође нема довољно простора. Тренутно се налази на површини од само 9м2.

Надамо се да ће се многи наши проблеми брже решавати на задовољство свих нас.

 

ДОГАЂАЊА »

Поклон Смотре уметности „Мермер и звуци“ Завичајној збирци Библиотеке

Поклон Смотре уметности „Мермер и звуци“ Завичајној збирци Библиотеке

Завичајно одељење Народне библиотеке „Свети Сава“  обогаћено је збирком прес-клипинга...

 

Резултати Општинског такмичења у изражајном читању за ученике виших разреда основних школа

Општинско такмичење у изражајном читању за више разреде основне школе (V-VIII разред)  одржано...

 

Резултати са Општинског такмичења у изражајном читању за ученике нижих разреда основних школа

Општинско такмичење у изражајном читању за ниже разреде основне школе (I –IV разред) одржано...

 

Награда „Доситејево златно перо“ – књижевни конкурс за младе ауторе до 30 година

  Задужбина „Доситеј Обрадовић“ по други пут објављује конкурс за награду „Доситејево...

 
Трибина „Драгољуб Јовановић“ – професор, политичар и опозиционар

Трибина „Драгољуб Јовановић“ – професор, политичар и опозиционар

У читаоници Библиотеке 12. маја 2016. године одржана је трибина „Драгољуб Јовановић –...